// Društveno preduzetništvo

Društveno preduzetništvo je jedan od najodrživijih modela za prevazilaženje globalne ekonomske i društvene krize. U vremenu krize potrebna je globalna promena paradigme poslovanja, a posebno u post-konfliktnom i post-tranzicionom društvu u kojem je privredni razvoj prespor, a društvene razlike prevelike.

Srbija nema ni durogočnu strategiju, ni plan za održivi razvoj zemlje. Ni u ekonomskom, ni u društvenom smislu. U takvom okruženju, dobre ideje teško pronalaze svoj put do realizacije usled nedostatka podrške, slabe saradnje i transfera znanja i (nažalost, u ovom informatičkom dobu) nedostatka informacija. Preduzetnici moraju biti ohrabreni da ostvaruju svoje snove snove i razvijaju svoje ideje.

U Beogradu i Srbiji postoji potencijal za održiv razvoj na bazi društvenog preduzetništva, samo je neophodna adekvatna podrška u vidu okupljanja ljudi na bazi vrednosti, ljudi sa različitim idejama i veštinama kako bi se stvorila stabilna platforma za razvoj, koja bi dalje omogućila i osnažila njihove pojedinačne modele privređivanja.

Šta se sve smatra društvenim preduzetništvom?

Društveno preduzetništvo je svakako “buzzword” ovih dana, pa su se mnogi uključili u istraživanje ovog zanimljivog koncepta, i pokušali da ga definišu, svako na svoj način i iz svog ugla. Nama se svidelo ovih nekoliko definicija:

Ashoka:

“Društveni preduzetnici su pojedinci sa inovativnim rešenjima za goruće probleme i izazove društva. Oni su ambiciozni i uporni, bave se važnim društvenim problemima, pritom nudeći nove ideje za promene najširih razmera.

Umesto da bavljenje potrebama društva ostave državnom ili korporativnom sektoru, društveni preduzetnici će prepoznati šta u društvu ne funkcioniše  i rešiti taj izazov promenom sistema, širenje postojećeg rešenja (u slučaju da već postoji), i pokušati da ubede celokupno društva da zauzme novi stav, da promeni način razmišljanja.”

Skoll Foundation:

“Društveni preduzetnici su agenti promena društva, kreatori inovacija koje remete status kvo i menjaju naš svet na bolje.”

PBS:

“Društveni preduzetnik prepoznaje i rešava društvene probleme u najširem smislu. Baš kao i “obični” preduzetnici kreiraju i transformišu čitave industrije, društveni preduzetnici rade kao agenti promena za društvo, koristeći prilike koje su drugi propustili, a u cilju poboljšanja sistema, i pritom izmišljaju i šire nove pristupe i unapređuju održiva rešenja koja kreiraju društvenu vrednost.
Za razliku od tradicionalnih, “biznis” preduzetnika, društveni preduzetnici prvenstveno nastoje da stvore “društvenu vrednost”, a ne profit. Sa druge strane, za razliku od većine neprofitnih organizacija, njihov rad je usmeren ne samo prema neposrednim, kratkoročnim efektima, već i snažnim, dugoročnim promenama.”

David Bornstein (Author of How to Change the World: Social Entrepreneurs and the Power of New Idea):

“Šta su tradicionalni preduzetnici za ekonomiju, društveni preduzetnici su za društvene promene. Oni su idejno vođeni, kreativni pojedinci koji dovode u pitanje status kuo, istražuju nove mogućnosti, odbijaju da odustanu, i svojim radom oblikuju svet na bolje. ”

—

Bez obzira na to koliko su sve ove definicije naizgled drugačije, one su veoma slične u svojim osnovnim idejama – do sada smo imali udruženja građana (NGO-ove) na jednoj strani, pokušavajući da naprave društvene promene, a sa druge strane smo imali biznise, koji se obično trude da maksimizuju profit i to je otprilike to.

A sada, sada imamo i društvene preduzetnike i društvena preduzeća – koji igraju ulogu koja kombinuje ova dva, uzimajući pritom najbolje iz oba.